2 Коринћанима 2
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
2 Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост. 2 Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим? 3 Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас. 4 Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
Праштање грешнику
5 Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас. 6 Таквоме је довољна ова казна већине, 7 па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре. 8 Стога вас молим да према њему покажете љубав. 9 Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни. 10 Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио, 11 да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.
Павлова брига и утеха
12 Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу, 13 душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.
14 Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи. 15 Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: 16 једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан? 17 Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.
Copyright © 2003 by Bible League International