Исаија 46
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Вавилонски богови
46 Бел се повија, Нево клеца,
товарне животиње носе њихове идоле.
Ликови које уоколо носате
тешко су бреме исцрпљеним животињама.
2 Клецају, повијају се заједно,
немоћни да спасу товар,
и они сами у заточеништво одлазе.
3 »Слушај ме, народе Јаковљев,
сви ви који сте још остали од народа Израеловог,
ви које подупирем од кад сте зачети
и носим од кад сте се родили.
4 И када остарите, ја сам Он,
и када вам коса оседи, ја ћу вас подупирати.
Ја сам вас начинио и ја ћу вас носити,
ја ћу вас подупирати и ја ћу вас избављати.
5 »С ким ћете ме упоредити или изједначити?
С ким ћете ми наћи сличност,
да можемо да се поредимо?
6 Неки сипају злато из вреће
и мере сребро на кантару,
унајмљују златара да од њега направи бога,
пред којим падају ничице и клањају му се.
7 Дижу га на плећа и носе,
стављају на његово место
и он тамо стоји и оданде се не миче.
Ако га неко позове, он се не одазива
и никог не може да спасе невоље.
8 Сећајте се тога и будите јаки,
примите то к срцу, бунтовници.
9 Сећајте се онога што је било пре,
у давној прошлости.
Ја сам Бог, и нема другога;
ја сам Бог, и нико ми није сличан.
10 Ја од почетка обзнањујем крај,
од давнина шта ће тек да буде.
Ја кажем: Мој наум ће се извршити
и учинићу све што желим.
11 Са истока позивам птицу грабљивицу,
за свој наум човека из далеке земље.
Рекао сам, и извршићу;
наумио сам, и учинићу.
12 Слушајте ме, ви тврдоглави,
ви који сте далеко од праведности.
13 Примичем своју праведност
– није више далеко,
моје спасење неће задоцнити.
Спасење ћу дати Сиону,
своју Славу Израелу.«
Copyright © 2003 by Bible League International